Питања и одговори

Загађење животне средине јесте уношење загађујућих материја или енергије у животну средину, изазвано људском делатношћу или природним процесима које има или може имати штетне последице на квалитет животне средине и здравље људи.
Загађење ваздуха је уношење штетних природних и синтетичких материја у атмосферу као директна или индиректна последица човекових делатности. Загађивачи могу бити чврстог, течног или гасовитог агрегатног стања. Загађен ваздух на различите начине утиче на живи свет: утиче на здравље људи и других живих организама, на климатске промене, промене у воденим токовима, земљишту.

Емисија представља испуштање загађујућих материја у медијуме животне средине: воду, ваздух и земљиште. Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС” број 135/2004, 36/2009, 36/2009 – др. закон, 72/2009 – др. закон и 43/2011 – одлука УС) уређује систем заштите животне средине. Закон о заштити ваздуха („Службени гласник РС” број 36/09) обезбеђује очување атмосфере у целини са свим њеним процесима и климатским обележјима.

Овлашћење да врши мерење емисије у ваздух има свако правно лице које испуњава услове, у погледу техничке и кадровске опремљености, прописане Правилником о условима за издавање дозволе за мерење квалитета ваздуха и дозволе за мерење емисије из стационарних извора загађивања („Службени гласник РС”, број 1 од 11. Јануара 2012.). и које је акредитивано према захтевима стандарда СРПС ИСО/ИЕЦ 17025 и СРПС ЦЕН/ТС 15675, од стране Акредитационог тела Србије, за спровођење мерења емисије загађујућих материја у ваздух и параметара стања отпадних гасова по стандардним, референтним методама прописаним Уредбом о мерењима емисија загађујућих материја у ваздух из стационарних извора загађивања („Службени гласник РС”, број 05/16).

Правно лице које поседује стационарне изворе емисије загађујућих материја у ваздух (Оператер) је дужно да ангажује овлашћено правно лице које ће извршити повремена (периодична) мерења емисије (при највећем оптерећењу стационарног извора загађивања) и то два пута годишње, на емитерима (димњацима, цевима,….) стационарних извора према Уредби о мерењима емисија загађујућих материја у ваздух из стационарних извора загађивања („Службени гласник РС”, број 05/16). Повремена (периодична) мерења се морају вршити једном у сваких шест месеци.
На емитерима за које је утврђена обавеза увођења континуалног мерења емисије, а на основу резултата периодичних мерења емисије у условима уобичајеног рада стационарног извора загађивања, периодично мерење емисије се врши једном на годишњем нивоу.
Поменута Уредба прописује две врсте обавезних мерења емисије: периодична и континуална.

Периодично мерење емисије обавља се као:

• Гаранцијско мерење које се врши након изградње или реконструкције објекта, ради поређења измерених вредности емисија загађујућих материја са граничним вредностима емисија и оно се обавља у период између трећег и шестог месеца од почетка пробног рада стационарног извора загађивања, при највећем оптерећењу стационарног извора загађивања,
• Повремено мерење (напред описано),
• Контролно мерење које се врши на стационарним изворима загађивања на којима се врши континуално мерење емисије.

Континуално мерење емисије је непрекидно мерење емисије загађујућих материја током периода рада стационарних извора загађивања аутоматским мерним системима (којима се осигуравају подаци о концентрацији и масеном протоку загађујућих материја у отпадном гасу) и врши га оператер уз прибављену сагласност надлежног Министарства.

Овлашћено правно лице за мерење емисије доставља оператеру извештај о сваком обављеном мерењу емисије, израђен у складу са чланом 34. Уредбе о мерењима емисија загађујућих материја у ваздух из стационарних извора загађивања („Службени гласник РС”, број 05/16), који је оператер дужан да достави надлежном Министарству.

Према Уредби о мерењима емисија загађујућих материја у ваздух из стационарних извора загађивања („Службени гласник РС”, број 05/16) оператер је у обавези да обезбеди репрезентативно мерно место на емитеру (након уређаја за смањење емисије ако такав уређај постоји) за безбедно мерење емисије загађујућих материја у ваздух, узимање узорака и смештај мерних уређаја у складу са захтевима и препорукама стандарда СРПС ЕН 15259 и припреми га за извршење мерења емисије, као и да испланира време мерења у договору са овлашћеним правним лицем за мерење емисије.
Одређивање положаја и опремљености репрезентативних мерних места за периодично и континуално мерење емисије врши овлашћено правно лице у складу са захтевима и препорукама стандарда СРПС ЕН 15259. Ради контроле исправности рада система за континуално мерење емисије оператер је дужан да постави додатна мерна места у складу са захтевом стандарда СРПС ЕН 15259.

Како би добијени резултати испитивања отпадног гаса репрезентовали стварно стање отпадног гаса у димњаку (димном каналу) а с обзиром на техничке карактеристике емитера треба да буду испуњени следећи захтеви за добијање поузданих резултата:

• Састав гаса мора бити репрезентативан на месту узорковања,
• Просторна расподела загађујућих материја мора бити максимално хомогена у датим условима у односу на мрежну раван узорковања,
• Струјање гаса мора бити праволинијско и ничим нарушено,
• Неопходно је да постоји непрекидан проток кроз мерни пресек.

Најважнији захтеви за пројектовање локације за мерење се односе на:

• Мерну секцију,
• Мерне отворе,
• Радни простор и радну платформу.

Детаље погледати у документу Општи принципи за избор мерних места….

Оператери који према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у ваздух из стационарних извора загађивања, осим постројења за сагоревање („Службени гласник РС”, број 111/15) имају обавезу да врше континуално мерење емисије, морају да обезбеде:

1. Постављање аутоматског мерног система који испуњава захтеве прописане чланом 25. Уредбе о мерењима емисија загађујућих материја у ваздух из стационарних извора загађивања („Службени гласник РС”, број 05/16) и стандардима СРПС ЕН 14181 и СРПС ЦЕН/ТР 15983,
2. Исправност и неометани рад аутоматског мерног система, као и заштиту од неовлашћене употребе,
3. Редовно одржавање и контролу исправности аутоматског мерног система у складу са обезбеђењем поверења нивоа 3 („QАЛ 3”) који је дат у стандарду СРПС ЕН 14181,
4. Редовну годишњу проверу исправности аутоматског мерног система за време рада стационарног извора загађивања у складу са чланом 21. Став 1. Тачка 1) Уредбе о мерењима емисија загађујућих материја у ваздух из стационарних извора загађивања („Службени гласник РС”, број 05/16) и процедуром годишње провере („АСТ”) која је дата у стандардима СРПС ЕН 14181 и СРПС ЦЕН/ТР 15983,
5. Калибрацију аутоматског мерног система за време рада стационарног извора загађивања у складу са процедуром обезбеђења поверења нивоа 2 („QАЛ 2”) која је дата у стандардима СРПС ЕН 14181 и СРПС ЦЕН/ТР 15983.

Исправност уређаја за континуално мерење емисије обезбеђује се испуњавањем захтева стандарда СРПС ЕН 14181 и испитивањима која су дефинисана овим стандардом.

Обезбеђење поверења нивоа 2 („QАЛ 2”) и редовно годишње испитивање исправности уређаја за континуално мерење емисија („АСТ”) спроводи овлашћено правно лице за мерење емисије методама мерења које су дате у члану 7. Уредбе о мерењима емисија загађујућих материја у ваздух из стационарних извора загађивања („Службени гласник РС”, број 05/16) и Прилогу 1 поменуте Уредбе.
Обезбеђење поверења нивоа 2 („QАЛ 2”) врши се најмање једном у пет година, док се редовно годишње испитивање исправности уређаја за континуално мерење емисија („АСТ”) врши једном годишње, као и после сваке значајније измене (поправка или преправка мерила, премештање, итд.), осим у случају када интегрисаном дозволом није другачије прописано.

Овлашћено правно лице доставља оператеру извештај, који је оператер дужан да достави надлежном Министарству.

Неопходно је бринути о животној средини јер природни ресурси ваздух, вода и земљиште нису неограничени и неуништиви и императив је очувати их да буду употребљиви нама самима и сачувати их да буду расположиви и будућим генерацијама.